PERSIJSKI TEPISI

Iran, postojbina lava i sunca, prostrana je zemlja. Persija je vekovima poznata kao zemlja vecnosti iz "Hiljadu i jedne noci". U naše vreme pridodato joj je još jedno cudo u obliku nafte. Persijanci su odvajkada izuzetne zanatlije sa veoma razvijenim osecajem za umetnost.

Poreklo iranskih tepiha i sagova potice iz davnih vremena. Ima dokaza da su iranski tepisi i sagovi postojali i pre islamskog doba. U ovom trenutku, najstariji tepih koji postoji, a za koji se smatra da potice iz drevne Persije, iz perioda 300 do 500 godina pre nove ere, jeste tepih po imenu Pazirik, koji se cuva u Ermitažu u Sankt Peterburgu.

Safavidski vladari bili su prvi pokrovitelji proizvodnje tepiha. Medu nekoliko najoriginalnijih i najstarijih iranskih tepiha iz doba ove dinastije, koji su još uvek ocuvani, spadaju primerci Ardebil, Celst i Nagheš Goldani, (Muzej Viktorija i Albert u Londonu), Šekargah (Muzej umetnosti u Becu), "Torandža i životinja" (Muzej dekorativne umetnosti u Parizu), kao i primerci koji se nalaze u cuvenom Muzeju tepiha u Teheranu.

Umetnost tkanja tepiha je dostigla veci stepen savršenstva u XVI i XVII veku. Vecina tepiha i cilima izloženih širom sveta potice iz tog perioda. Posle pada Safavida, ta umetnost je pocela da opada, i dobila je nov podstrek tek pod Kadžarima. Od tada se evropsko tržište postepeno otvaralo za iranske tepihe koji su se uglavnom izvozili iz Istanbula.

Ovo majstorstvo i umetnost su vekovima bez konkurencije. Danas iranski tepisi, jako dragoceni i oplemenjeni, krase palate, slavne muzeje, privatne kolekcije, a nalaze se u bezbroj prodavnica i domova širom planete. Izuzetna slava iranskih tepiha u osnovi je dostignuta zahvaljujuci posebnosti metode izrade, delikatnosti cvorova, novim šarama, trajnosti i uskladenosti boja.

Razne dizajne persijskih tepiha možemo podeliti u dve grupe, cisto geometrijske i kružne, ili krive. Geometrijske šare su starije, a zbog svoje jednostavnosti koriste se u selima i raznim nomadskim plemenima. Seoski i plemenski tkaci cesto uopšte ne koriste šeme. Kružni dizajn se zbog komplikovanosti i potrebne veštine za izradu šeme koristi najviše u radionicama za tkanje tepiha u gradovima. Obe osnovne grupe imaju na stotine razlicitih šema, a taj širok spektar zadovoljava ukus svakog kupca.

Razlicite oblasti Irana imaju razlicite prirodne karakteristike cime se delimicno objašnjavaju razlicite šare koje se mogu videti na raznim tepisima. Svaka oblast koja proizvodi tepihe upotrebljava svoje izrazite šare do te mere da šara može da identifikuje deo zemlje iz koje neki tepih potice. Što se tice boja, pošto postoji velika slicnost izmedu biljaka koje rastu u odredenoj oblasti i boja koje se koriste, one su, takode, važan faktor koji omogucuje da se razlikuje poreklo tepiha.

Dominantna prednost persijskih tepiha je njihova razlicita velicina, buduci da se oni javljaju od dimenzija jastucica, jako dugackih stazica, tepiha za kucnu upotrebu, do onih sa najvecim dimenzijama. Najveci tepih na svetu je iranski, ukupne površine 1240 kvadratnih metara, a istkan je u Najafabadu, blizu Isfahana.

Ponuda iranskih tepiha je tako velika da ih sebi može priuštiti i najskromniji ljubitelj ove vrste umetnosti, a kao umetnicka dela, ili predmeti domace radinosti, persijski tepisi ne izlaze iz mode i trajne su vrednosti.

Iranski tepisi govore mnogo o sredini iz koje poticu. Cesto dominiraju motivi vezani za obicaje i religijska verovanja. Neretko se na njima nalaze lica ljudi ili figure životinja, ili minijaturne slike koje su stvorili majstori dizajna, uspevši da prikažu cak i oko i trepavice. Pojedini majstori pri izradi, namotavanjem nekoliko niti konca raznih boja, stvaraju nove boje i uspevaju da oslikaju senku, nabore lica i prikažu radost i tugu.

Tehnika trodimenzionalnog tkanja, koja je predstavljena od strane izvesnog broja majstora-tkaca persijskih tepiha, bice, bez sumnje, i dalje van domašaja konkurencije i imitatora. Ova inovacija pretvara tepih od površine, u zapreminu, i to kompaktno.

Tkanje tepiha u obliku bokala i posuda za "golab" (tecnost koja se dobija destilacijom ružine latice i ima lekovito dejstvo i lep miris) predstavlja pravu novinu u ovoj delatnosti.

Sve iznete karakteristike u svojoj ukupnosti izražavaju pojam persijskog tepiha, do sada u svetu neprevazidene umetnicki izradene prostirke.

Na Istoku postoji stara poslovica: Što je Persijanac bogatiji, to ima bolje tepihe. I dan-danas Iranci ulažu novac u tepihe koji se, ako je neophodno, mogu uvek pretvoriti u gotovinu. Skoro da se može reci da su tepisi Irancu hartije od vrednosti. Sah Abas, jedan od najboljih i najsposobnijih iranskih vladara, bio je veliki pokrovitelj izgradnje i umetnosti. U Isfahanu je osnovao velike radionice gde su pravljeni tepisi cudesne lepote i tkanja, pa razni motivi sa iranskih tepiha nose njegovo ime.

Persijski tepih je materijalno i duhovno bogatstvo u svakoj kuci.
On donosi toplinu i pozitivnu energiju u vaš dom.

Nazivi persijskih - iranskih tepiha:

• Centralni Iran: ISFAHAN, KAŠAN, KOM, NAIN, TEHRAN,
  JOŠAGAN, VERAMIN, BAHTIARI, SARUK.
  
• Severni Iran: TABRIZ, HERIZ, BIJAR, AZERBEJDŽAN,
  MEHRIBAN, ARDABIL, GOROVAN, KARABAH
  
• Zapadni Iran: MOSUL, LILIHAN, MIR, SENE, HAMADAN,
  LURISTAN, FEREGAN.
  
• Juzni Iran: KIRMAN, ABADEH, AFSAR, ŠIRAZ, KAŠKAJI,
  JEZD, FARS, GOBEH.
  
• Istocni Iran: MEŠED, KURASAN, BELUCI, SEMNAN.

NAZAD